Poznato je da eksperimenti difuzije elektrona od $500$ MeV na jezgrima i proučavanje spektra "mezonskih atoma" daju za poluprečnik jezgra $R-r_0A^{1/s}$ vrednost kojoj odgovara manja vrednost za $r_0$ od onih koje se dobijaju drugim metodama, naime 1.2-1.3 ferme, gde je 1 fermi=$10^{-13}$/ S druge strane, iz diferencije kulonovih energija dva jezgra "ogledala" dobijene iz energije $\beta$-raspada, dobija se veća vrednost oko 1.4 ferma. Ove diferencije kulonovih energija mogu se odrediti i teoriski pomoću šel- modela i indentifikujući ove eksperimente i teoriske vrednosti nalazi se da je slaganje najbolje ako de za $r_0$ uzme vrednost oko 1.3 fermi. U tom cilju Jancovici [2] je uveo pojmove mezonskog i kulonovskog poluprečnika jezgra i iyračunao je njihov odnos za parove jezgra "ogledala" $A=15$ i $A=17$. Pri tome je pretpostavljeno da srednji potencijal šel-modela ima oblik pravougaone jame, a za izračunavanje kulonovske energije upotrebljena je metoda Slater-a [3]. Carlson i Talmi [4] su sistematski proučavali sva jezgra "ogledala" uzimajući da srednji potencijal ima oblik potencijala harmonskog oscilatora. Pri tome je pretpostavljeno da je sprezanje orbitalnog i spinskog angularskog momenta tipa $jj$, a za izračunavanje kulonovske energije upotrebljena je metoda Racah-a i nađeno je da $r_0$ opada u intervalu $3\leq A\leq 27$ od vredosti 1.54 do 1.20 fermi, a za veće vrednosti od $A$ nešto raste. Mićemo ovde uzeti šel model sa potencijalom harmoniskog oscilatora i upotrebićemo metodu Slater-a za sva jesgra "ogledala" do $A=17$, kad se završava $p$-ljuska, i to kako u sprezanju $jj$ tako i u sprezanju $LS$. Na taj način proširujući metodu Jancoviici-a na drugi način oblika potencijala, na druga jezgra i na sprezanje $LS$, dobićemo odnos $R_C/R_M$ i vrednost $r_0$ za sva navedena jezgra "ogledala". Pri tome u sprezanju $LS$ kod izvesnih parova jezgra "ogledala" dobijaju se neodređeni rezultati, što se javlja u slučaju nedefinisanih stanja pri intermediarnom sprezanju smeše mogućih stanja.